ALARMANTAN BROJ POZIVA HITNOJ, LJUDI SE MASOVNO ŽALE NA OPASNU POJAVU! Dr Nikolić: "AKO JE BOL JAK, NEIZDRŽIV..."

Sa prvim snegom i ledenim danima povećan je i broj prijema zbog preloma. Preporuka struke je da treba izbegavati šetnje tokom ledenih dana i ostati kod kuće osim ako izlazak iz kuce nije neophodan.

Dr Violeta Nikolić, iz Hitne pomoći u Beogradu govorila je na ovu temu u emisiji "Puls Srbije":

Jedna stvar lekare posebno zabrinjava

- Zbog poledice koja se zadržava na ulicama i trotoarima, ovih dana Hitna pomoć beleži znatno povećan broj poziva iz tih razloga.

Gotovo da je svaki treći poziv upućen Hitnoj pomoći zbog neke ortopedske povrede koja je nastala padom i povredom na ledu. Tu pre svega prednjače prelomi ručnih zglobova, skočnih zglobova, podlaktica, potkolenica, frakture rebara, zgloba kuka, ali nisu retke ni povrede leđa i povrede glave, koje svakako ubrajamo u red ozbiljnijih. Ono što je zabrinjavajuće jesu povrede koje nastaju kod starijih osoba, jer vrlo često zahtevaju bolničko lečenje i komplikacije koje mogu nastati nakon toga.

Nikolić ističe da prilikom pada, ljudi treba da ostanu smireni, koliko god da je situacija bolna i neprijatna, te da pokušamo da procenimo kakva je povreda u pitanju:

- Ako je bol jak, neizdrživ, ako osetimo da ne možemo da pomeramo taj deo tela, pritom osetimo vrtoglavicu, konfuziju, svakako je savet da se ne pomeramo, da se utoplimo koliko god je moguće i da sačekamo da dođe Hitna pomoć. Ako mesto povrede krvari, zgodno bi bilo da to mesto pokrijemo nekom tkaninom ili bar rukom i držimo pritisak dok ne dođe pomoć - kaće Nikolić i dodaje:

- Međutim, ukoliko se radi o nekoj lakšoj povredi gde procenjujemo da ipak možemo da pomeramo taj deo tela i da smo u stanju da se podignemo, savet je da se okrenemo na bok, oslonimo na ruke, kleknemo na koleno, koristimo ako imamo neki oslonac, bilo da je to zid ili ograda, i da polako probamo da se podignemo.

Apel

Sve građane savetuje da uspore, hodaju pažljivije, sporije, sitnim koracima, da izbegavaju neravne i klizave površine. Da se dobro obuku i obrate pažnju na duže kapute i jakne koje bi eventualno ublažile pad ukoliko dođe do njega:

- Veoma bitne su i duboke cipele koje prekrivaju skočne zglobove, sa gumenim đonovima i dubokim čarama koje dobro prijanjaju uz podlogu. Izbegavajte stepenice, kad god možete koristite oslonac i dobro bi bilo da imate mobilni telefon kod sebe kako biste u slučaju pada mogli da pozovete nekoga u pomoć ili Hitnu pomoć.

Dokror Goran Galetić, fizijatar govorio je o tome sa kakvim povredama se javljaju pacijenti i koji delovi tela su najosetljiviji na padove:

- Javljaju se pacijenti sa prelomima, krvarenjima gde treba odmah reagovati hitna pomoć. Dok padamo, obično padamo na ruke, tako da se obično dešava prelom ručnog ili skočnog zgloba. Nešto najopasnije kod starijih ljudi je prelom kuka i to je nešto što ne želimo. To može da naprav ozbiljne probleme - kaže Galetić i dodaje:

- Svašta je moguće kada je led i sneg u pitanju. Stariji ljudi se više paze i ne izlaze toliko po ovakvom vremenu. Mladi u žurbi trče, idu u štiklma i to uzrokuje ozbiljne probleme tako da se i oni povređuju ali ne toliko kao stariji. Nemojte da gledate na modu, bitno je kako se obučete. Vunena odeća vas može zaštiti.

POGLEDAJTE I - KO JE ZAPRAVO BIO BATUT?

Slavni lekar i prosvetitelj, utemeljivač Medicinskog fakulteta u Beogradu, ali i jedan od osnivača Srpske književne zadruge – to je bio Milan Jovanović Batut, u čiju čast nosi ime Institut za javno zdravlje Srbije.

Jedna od institucija na čiju se stručnost, predloge i savete građani najviše oslanjaju je Institut za javno zdravlje Srbije, koji nosi ime slavnog jugoslovenskog lekara i univerzitetskog profesora, Milana Jovanovića Batuta.

Ko je bio Batut i zašto se po njemu zove ova cenjena ustanova?

Skromni mladić sa velikim potencijalom

Milan Jovanović Batut se rodio u jesen 1847. godine u Sremskoj Mitrovici, u turbulentnom periodu naše istorije - pred Mađarsku bunu. Kao vrlo mlad imao je afinitet prema umetnosti, pogotovo crtanju. Gimnaziju je završio u Karlovcima, a maturirao kao odličan đak u Osjeku. Kao izuzetno vispren i inteligentan učenik sa puno potencijala, ponuđena mu je stipendija ako bi studirao pravo.-

Međutim, Milanova strast bila je medicina. Želeo je da svojim znanjem pomaže ljudima. Započeo je skupe studije u Beču, zahvaljujući velikodušnosti desetorice svojih sugrađana iz Mitrovice. Videli su u ovom ambicioznom momku potencijal i želju za znanjem, te su ponudili finansijsku pomoć.

Koliko je bio posvećen medicini govori i činjenica da nije odustao ni mu je nakon dve godine studija nestalo novca. Rešen da završi započeto, otišao je u Novi Sad, gde je tri godine predavao u školi, štedeći svaki zarađeni dinar. Sa dovoljno novca, vratio se u Beč i završio medicinu na Bečkom univerzitetu 1878. godine. Među profesorima bili su mnogi slavni naučnici Evrope tog doba.

Čuveni nadimak i početak plodne karijere

Čudni nadimak - Batut, dao je sam sebi! Kada se, nakon stručnog usavršavanja po evropskim univerzitetima, vratio u Srbiju, u tadašnjem javnom životu još dva istaknuta lekara su delila isto ime i prezime - Milan Jovanović. Da bi se razlikovali jedan od drugog, sastali su se i dogovorili da svako sebi da neki nadimak. I tako je nastao prepoznatljivi Batut, po poslovnom saradniku i prijatelju Milanovog oca.

Svoju lekarsku praksu Jovanović je započeo u Somboru, gde su, već na samom početku, došle do izražaja njegove sklonosti ka pisanoj reči i prosvetnom radu. Sa tim u vidu, on je 1880. godine pokrenuo prvi zvanični list na teritoriji Jugoslavije za lekarske savete narodu, "Zdravlje". Dobar deo karijere je nakon toga proveo na daljem usavršavanju širom Evrope, i dalje žedan znanja i najboljih i najmodernijih rešenja za zdravstvene probleme svog naroda. Posebno su ga interesovala polja higijene i bakterologije.

Nakon završene specijalizacije u Parizu, pozvan je da osnuje Katedru za bakteriologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Međutim, Batut je odbio tu prestižnu poziciju iz želje da svoje znanje podeli sa svojim sunarodnicima, te se vratio u Srbiju i prihvatio mesto profesora na Katedri higijene i sudske medicine u tadašnjoj Velikoj školi u Beogradu.

Tokom niza godina predavanja, Jovanović je izgradio blistavu reputaciju kao naučnik i profesor, a posebno priznanje odato mu je kada je izabran za rektora Velike škole.

Korak dalje - ka Medicinskom Fakultetu i prosvećivanju naroda

Pored toga što nije imao dovoljnu podršku svojih kolega, Jovanovićev borbeni duh i nepokoriva upornost nisu mu dali da odustane, te je, nakon više decenija borbe, ostvario svoj najviši cilj - 1919. godine osnovao je Medicinski fakultet u Beogradu. Batut je postao dekan novonastalog fakulteta. Taj poduhvat se broji u njegove najveće zasluge i uspeh koji i dan danas uživamo.

Njegov afinitet prema pisanju i društvenom radu nastavio je da cveta. Bio je predsednik Srpskog lekarskog društva, Društva za čuvanje javnog zdravlja, višegodišnji član, a kasnije i predsednik Glavnog sanitetskog saveta. Želeći da što više približi medicinu narodu, posle Prvog svetskog rata je, na njegovo iniciranje, osnovano Ministarstvo javnog zdravlja.

Takođe je bio i jedan od osnivača Srpske književne zadruge i bio jedan od najuglednijih saradnika lista Politika. U svojoj misiji da ljude upozna sa medicinom, venčao je nauku i književnost. Umeo je i najkompleksnije naučne istine da objasni na jednostavan, lako razmljiv način. Jedan književnik je Batutovo pisanje opisao kao "Vukov jezik, a Dositejev način".

Najznačajnije životno delo Milana Jovanovića Batuta bilo je prosvećivanje naroda. Celi svoju karijeru i životni vek posvetio je tom plemenitom cilju. Objavio je nekoliko stotina članaka, desetine brošura i knjiga i govorio o porodici kao temelju snage i duha naroda.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Blic)